Ljubav je vazduh koji udišem

Na takmičenju učenika iz beogradskih srednjoškolskih domova, u oblasti literarnog stvaralaštva, Vanja Denović, stara 16. godina izabrala je da piše o važnosti uvažavanja i prihvatanja drugih. Njen rad je osvojio prvo mesto.

Svima treba ljubav

dog-1718242_960_720

 

Ne mislim da je ljubav vazduh koji bilo ko od nas udiše, ali bi trebalo da bude. Na svetu živi preko sedam milijardi ljudi. Svi su različiti i posebni na svoj načini. Svakom pojedincu potrebna je ljubav.

Od kako sam promenila sredinu i prešla u veliki grad, promenila sam pogled na svet i uvidela neke stvari. Volim da posmatram i analiziram ljude. Niko ne zna šta se dešava u njihovim životima, o čemu razmišljaju, zbog čega su nervozni danas…

Jedna, ne tako retka, situacija jeste da se desio sudar. Vozači su izašli  i svašta rekli jedan drugom. Situacija se posle par minuta smirila i svako se vratio svojim obavezama. To mi je privuklo pažnju, jer se ovim malim gestom pokazalo kako ne vodimo računa koliko o sebi, toliko i o drugima. Situacije sa sličinim ishodom su svakodnevne.

Naše malo nekom znači mnogo

senior-woman-with-her-caregiver-outdoor_1098-2987

Ljudi su preokupirani poslom i previše daju na značaju ciframa. Kažu da novac pokreće svet, ali ja baš mislim da ljubav pokreće svet, a ona polako gubi na značaju. Zato se moj svet ne pokreće i ne ide nigde. Možda ja to doživljavam drugačije od većine ljudi koje znam, ali tvrdim da ovom svetu i vremenu treba više ljubavi i pažnje i kad kažem ljubav i pažnja, ne mislim samo na ljubav prema porodici ili partneru, već i ljubav prema poznaniku, prolaznicima, komšiji…

Ljudima je potrebna ljubav i pažnja, pokazivali to oni ili ne. Možda je baš to ono što je dovoljno da nekome ulepša dan. Možda je namrgođenoj ženi samo jedno „ dobar dan“ uz osmeh dovoljno da više ne bude namrgođena. Možda je baki sa puno kesa koja pokušava da uđe u autobus dovoljna ruka koja će joj pomoći i ulepšati  dan. Ili je jednom tužnom detetu dovoljan neko da mu pokloni pažnju i igra se sa njim. Takođe, nije teško pohvaliti nekoga i udeliti mu kompliment na račun izgleda. Takve slične stvari, koje su zaista sitnice, su jako retke i to mora da se promeni. Za takve promene trebalo bi prvo da krenemo od sebe i svojim primerom pokažemo da nije teško nekome pokazati malo ljubavi.

Nije teško biti fin

„ Vreme je takvo.“ To je rečenica koju vrlo često čujem. Kada ne mogu da nađu opravdanje i izgovor, ljudi krive vreme. Ne shvataju da su oni ti koji  reprezentuju to vreme i direktno utiču na to kakvo će ono biti. Savremeno je doba i ljudi se adaptiraju na nove stvari svakodnevno. I dok uporno pokušavaju da shvate i da se uklope u vreme, iz svog vidokruga gube suštinski značaj svega, ljubav.

Poster_be_nice_to_the_world_OMM_large

Svako ima svoje mišljenje o tome kako je nastao svet. ali bilo da verujete u Adama i Evu ili u teoriju o majmunima, svakako smo ovde gde smo zbog ljubavi. Možda nije sve tako crno kako to ja doživljavam, ali se svakako trudim da taj svoj doživljaj promenim.

 

Nije tako teško biti fin, zaista nije. Niti nam za to treba neka velika energija, niti nas šta košta.

Zašto je onda svet tako prazan?

Vanja Denović

Advertisements

Koje ponašanje nije primereno u Domu

Učenici koji borave u Domu učenika u Jagodini, u saradnji sa svojim vaspitačima, pripremili su kratak film u kome prikazuju koja ponašanja su primerena u domu, a koja nisu. 

Iza maske

Kada neko krene da dira nešto što je tvoje, da te ponižava, dovodi “pojačanje” jer je i sam svestan da nema hrabrosti i suoči se sa tobom oči u oči, ukoliko ga pogledaš pravo u oči, spustiš ton, smiriš svoje bubice – postajes čovek.

Nemoj ništa da govoriš osim istine, ne podržavaj ono što nije dobro.

Zašto me sad boli srce i osećam se loše?  Nije fer ovo što mi se dešava Šta je sa ovim ljudima? Nikad mi neće biti jasno zašto se sada cene samo veštačke stvari i ljudi sa maskama.

75c8efc771126d5683bb85ba197b8122

Skini masku!

Zašto ne bismo skinuli maske, prihvatili naše pravo lice, jer niko nije savršen. Ne mogu da verujem da smo toliko zli jedni prema drugima. Nismo svesni da smo ovde da bi nam bilo lakše a ne da bi još više otežali teško. Vodim se time da ako činim dobro da će mi se dobro i desiti… Ne dešava mi se to dobro, prolazim kroz loš period, kroz pravi pakao. Previše je vruće ovde, premalo prostora za ovu moju dobrotu, toliko zlih ljudi oko mene… Nestajem, gubim se u tami, do svetlosti dolaze oni koji igraju prljavo, koriste zabranjeno, gaze sve, jer im nije bitno koliko će njih biti povređeno.

Ovo je samo prepreka, samo jedna u nizu, biće ih još mnogo. Ako sebe izgubiš zbog drugih nećeš moći da se vratiš, samo ćeš se još više gubiti i nestajati. Odlazićes na mesta gde ne poznaješ nikog, gde ti je sve novo, gde je sve ništa i gde i ako želiš nešto, to ne možeš da dobiješ. Zašto? Zato što je neko drugi u tvom telu, a ti si zaslužan za to, niko drugi. Shvati više!

8597100663_7b912c70f0_b

Ne daj na sebe, pogledaj se u ogledalo i reci sebi šta si obećala kad si bila mala. Kad nisi znala da je sve prljavo, puno straha, laži… Šta onda? Šta kad sve to postane deo tvoje svakodnevice? Krećeš da se boriš za ono što voliš, želiš ono što je deo tebe, na tebi je, da li ce tvoje mala devojčica biti srećna ili ipak devojčica u tami. Ali veruj mi, ukoliko u nekom trenutku padneš na kolena, bude li te bolelo, ustani, znam da boli, da kolena krvare, ali rane će proći.

Znaš li šta neće proći? Neće proći kajanje što nisi iskoristila priliku kad si je dobila. Priliku nećeš dobiti svaki dan, možda je nećeš dobiti svaki dan, možda je nećeš ni dobiti, ali bitno je da znaš da je iskoristiš. Glupo je to što sam rekla, naravno da ćete se pitati: “Kako ja da znam da sam dobila priliku?”.

Odgovor je vrlo jednostavan ako se ti vodiš srcem ništa ti neće biti prepreka, znaćeš kad dođe prilika!

Sofija Veljović

Osmeh

bfcbea6365fcd2e44d48acfb6afecd20

Autorka ove kratke priče je Aleksandra Janković, učenica druge godine srednje škole, koja trenutno boravi u Domu učenika srednje PTT škole.

Ima taj čudan sjaj u njenim očima koji je zagonetan koliko i ona sama. Ljudi su veoma slični a opet tako različiti.

Sedela je sama u uglu tog malog lokala. Činila se tako otuđena od sveta, kao da joj niko nije imao pristup.

Njeno krhko, mršavo telo govorilo je da ima neki problem. Dugo ga čuva u sebi, verujem.

Prelepa duga garava kosa igrala se na njenim leđima. 

Kafa koja se već ohladila gledala je u nju zadivljeno kao i ja. Cigareta koja je dotakla pune, ružičaste usne bila je njen prijatelj, ali i neprijatelj u isto vreme.

Uplašen pogled vrištao je iz nje. Nešto je muči. Nije osoba koja dozvoljava da joj bilo ko bude bliže srcu.

To veliko srce neko je izlomio na sitne delove.

Ko je mogao da je povredi? Razmišljam dok pokušavam da pročitam svaki pokret tog zgodnog tela. 

Zar tako jaku devojku može neko da povredi? 

Gledala je daleko kroz prozor. Pažnju joj je privukla neobična poruka na telefonu. Blagi osmeh delovao je kao da joj je laknulo. Nije to ona  prgava devojčica koju je mučila neka zver u mislima. 

Popravilo joj se raspoloženje, vidno. Hvala Bogu i tom nekom koji joj je izmamio osmeh na lice. Zahvaljujem mu se mnogo.

Lepa je dok se smeši. Ceo svet je stao u tom trenu da upije njen osmeh sa onih divnih usana.

Radosno je krenula ka šanku. Konobar je bio srećan zbog nje, činilo mi se. Ostavila mu je bakšiš i veselo izašla. Kada je hodala kao da je letela.Koraci njeni su odmereni, sitni i radosni. Ta mala stopala su srećna. Asfalt se milovao sa njenim cipelama.

Razmišnjao sam dugo. Želeo sam da je upoznam, da je čuvam i ne dopustim nikome da skine taj veličanstveni osmeh sa bledog lica.

Dolazio sam svakodnevno u taj zavučeni, mirni kafić samo da je ugledam ponovo. Da osetim toplinu oko srca koju mi je pružila onda.

Nije se pojavila posle tog divnog dana. Nije ni progovorila a postala mi je draga.

Toliku magiju iz ljudi nikada nisam izvukao. Nikada je nisam osetio pre nje. Zahvalan sam joj na tome.

Možda se nekada sretnemo i kažem joj kakvu čaroliju stvara.

Aleksandra Janković

Kako učite?

Pitali smo učenike koji borave u Domu učenika srednje PTT škole kakve su im navike u vezi sa učenjem. Gde uče, kako se organizuju i da li su skloni da odlažu obaveze za sutra odnosno da “prokrastiniraju”. Savete u vezi sa tim šta bi bilo korisno da uradite ukoliko odlažete učenje, možete pogledati OVDE

Prilog su osmislili i realizovali članovi tima za vršnjačku edukaciju.