Let It Go

Završava se još jedan dan. Mogao je biti drugačiji bar za jedan minut sreće. Ostao je naporan i dosadan kao i svaki prethodni.

Znam da sreću čine male stvari, ali meni su toliko sitne da ih ne vidim. Shvatila sam da mi je potrebna veća dioptrija… I da treba da se opustim.

Treba  da razmislim o:

PERFEKCIONIZMU

Budimo realni za trenutak, mnogo vremena i snage se troši na njega. Trudiću se da energiju iskoristim na što bolji i produktivniji način.

Recimo, umesto da se zamaram razmišljanjem zašto svet nije po mojim očekivanjima, mogla bih izaći napolje u šetnju sa nekim. To bi pomoglo mojoj sklonosti da analiziram ličnosti i njihove savršenosti (mane), ako se već time toliko bavim. Postoji i druga opcija, da samo pustim da stvari budu kakve jesu. Ponudiću pomoć ako vidim i osećam da treba.

Ljude ne mogu da promenim, ali zato uvek mogu da radim na sopstvenom napretku.

GREŠKAMA

Ko radi taj i greši. Neću sebe smatrati nesposobnom i/ili glupom ako napravim pogrešan korak. Razmisliću i gledati da ga ponovo ne napravim. Idemo dalje, vreme još uvek ne možemo da vratimo… Mada bi bilo zabavno da možemo.

 PROŠLOSTI

Događaji se neće ponoviti na isti način, zato mislim da se ne treba nervirati oko toga. Živimo sada i u ovom trenutku. To je najbitnije. Šta će biti sutra, niko zasigurno ne zna. Znamo šta je bilo, pa imamo iskustvo koje je fleksibilno i upotrebljivo.

Image result for be unique

TUĐIM REČIMA I MIŠLJENJU

Izdvajati se iz grupe  zbog  originalnosti i jedinstvenosti nije loše. Misliti svojom glavom je još bolje. Biti svoj je najbolje, a slepo raditi šta svi misle da treba je glupo. Toliko kapaciteta utrošenog na tuđe zahteve i želje. Bespotrebnog dokazivanja i stvaranja nesigurnosti, zbog straha od osuđivanja i odbacivanja.

Zvuči komplikovano, ali je zapravo jednostavno. Ne kažem da je lako, ali je izvodljivo.

I na kraju dođem do zaključka da nikog nije briga za moju perspektivu. Moj život je moja briga, iako se svi razumeju u sve.

TOKSIČNIM LJUDIMA

Malo mi je svojih problema još mi samo fale tuđi koji su konstantni i vrte se u krug. Okružiti se osobama koje ne prihvataju kritiku i koje slušaju očima nema poentu. Ljudi se često druže iz koristi i zavise jedni od drugih na razne načine. Iz tog razloga ću odabrati dobre saveznike. Na taj način mogu da zadovoljim svoje i njihove potrebe.

Related image

Iskreno se nadam da ću onda živeti srećno i zdravo do kraja života.

Bilo bi dobro.

Tatjana Đokić

Advertisements

Ljubav je vazduh koji udišem

Na takmičenju učenika iz beogradskih srednjoškolskih domova, u oblasti literarnog stvaralaštva, Vanja Denović, stara 16. godina izabrala je da piše o važnosti uvažavanja i prihvatanja drugih. Njen rad je osvojio prvo mesto.

Svima treba ljubav

dog-1718242_960_720

 

Ne mislim da je ljubav vazduh koji bilo ko od nas udiše, ali bi trebalo da bude. Na svetu živi preko sedam milijardi ljudi. Svi su različiti i posebni na svoj načini. Svakom pojedincu potrebna je ljubav.

Od kako sam promenila sredinu i prešla u veliki grad, promenila sam pogled na svet i uvidela neke stvari. Volim da posmatram i analiziram ljude. Niko ne zna šta se dešava u njihovim životima, o čemu razmišljaju, zbog čega su nervozni danas…

Jedna, ne tako retka, situacija jeste da se desio sudar. Vozači su izašli  i svašta rekli jedan drugom. Situacija se posle par minuta smirila i svako se vratio svojim obavezama. To mi je privuklo pažnju, jer se ovim malim gestom pokazalo kako ne vodimo računa koliko o sebi, toliko i o drugima. Situacije sa sličinim ishodom su svakodnevne.

Naše malo nekom znači mnogo

senior-woman-with-her-caregiver-outdoor_1098-2987

Ljudi su preokupirani poslom i previše daju na značaju ciframa. Kažu da novac pokreće svet, ali ja baš mislim da ljubav pokreće svet, a ona polako gubi na značaju. Zato se moj svet ne pokreće i ne ide nigde. Možda ja to doživljavam drugačije od većine ljudi koje znam, ali tvrdim da ovom svetu i vremenu treba više ljubavi i pažnje i kad kažem ljubav i pažnja, ne mislim samo na ljubav prema porodici ili partneru, već i ljubav prema poznaniku, prolaznicima, komšiji…

Ljudima je potrebna ljubav i pažnja, pokazivali to oni ili ne. Možda je baš to ono što je dovoljno da nekome ulepša dan. Možda je namrgođenoj ženi samo jedno „ dobar dan“ uz osmeh dovoljno da više ne bude namrgođena. Možda je baki sa puno kesa koja pokušava da uđe u autobus dovoljna ruka koja će joj pomoći i ulepšati  dan. Ili je jednom tužnom detetu dovoljan neko da mu pokloni pažnju i igra se sa njim. Takođe, nije teško pohvaliti nekoga i udeliti mu kompliment na račun izgleda. Takve slične stvari, koje su zaista sitnice, su jako retke i to mora da se promeni. Za takve promene trebalo bi prvo da krenemo od sebe i svojim primerom pokažemo da nije teško nekome pokazati malo ljubavi.

Nije teško biti fin

„ Vreme je takvo.“ To je rečenica koju vrlo često čujem. Kada ne mogu da nađu opravdanje i izgovor, ljudi krive vreme. Ne shvataju da su oni ti koji  reprezentuju to vreme i direktno utiču na to kakvo će ono biti. Savremeno je doba i ljudi se adaptiraju na nove stvari svakodnevno. I dok uporno pokušavaju da shvate i da se uklope u vreme, iz svog vidokruga gube suštinski značaj svega, ljubav.

Poster_be_nice_to_the_world_OMM_large

Svako ima svoje mišljenje o tome kako je nastao svet. ali bilo da verujete u Adama i Evu ili u teoriju o majmunima, svakako smo ovde gde smo zbog ljubavi. Možda nije sve tako crno kako to ja doživljavam, ali se svakako trudim da taj svoj doživljaj promenim.

 

Nije tako teško biti fin, zaista nije. Niti nam za to treba neka velika energija, niti nas šta košta.

Zašto je onda svet tako prazan?

Vanja Denović

Samodisciplina

Svi težimo ka nekom cilju i daćemo sve od sebe da ga ostvarimo. Bitan je trud i naporan rad. Međutim i pored toga ključ svakog uspeha leži u samodisciplini.

Šta je samodisciplina?

Pre svega spada u osobine, ali se može definisati i kao sposobnost da se izvrši neka radnja uprkos  tome što nas nešto u nama sprečava u toj nameri.

41

Primer: Treba da uradite domaći iz matematike za sutra. Radije biste spavali ili radili bilo šta zanimljivije (recimo bilo šta drugo). Ipak ste seli za sto i uzeli papir i olovku. Stigla vam je poruka na telefon. Znate da nije ništa hitno i da ne morate odmah da odgovorite. Ostavljate uređaj i krećete sa radom. Nakon mučnih pola sata ste završili svoju obavezu za danas.

Gledajte to sa vedrije strane: Naučili ste nešto novo i trebaće vam manje vremena da se spremite za naredni test.

Svaka čast onima koji vole da vežbaju matematiku! Nisam mislila ništa loše. Činjenica je da je dosta ljudi ne voli. 🙂

Kako se gradi?

Odlučnost

Pre svega treba da budete svesni da li želite da je imate i da li ćete moći da se odreknete nekih stvari u datim trenucima. To podrazumeva neizlaženje u grad onda kada imate nešto bitnije da uradite.

Sve zavisi od vaših ciljeva.

Navike

Ukoliko želite da postignete sve što treba u toku dana, moraćete da smanjite korišćenje telefona.

Naslovna 3

To je samo jedno pravilo kojeg bi trebalo da se pridržavate od ponedeljka do petka. I tako u krug do 90-og dana. Tada bi trebalo da steknete datu naviku.

Motivacija

Ume prilično da zamori stalno ponavljanje istog.

Uloga motivacije je da vas održi na zacrtanom putu. Stalno treba da je obnavljate kako ne bi odjednom nestala i sve pokvarila.  

Nemojte da odustanete ni prvog ni poslednjeg dana! Borite se koliko god možete. Dajte sve od sebe. Budite nemilosrdni i uporni. Setite se šta želite da postignete.

Želim vam puno sreće!

Tatjana Đokić

Osmeh

bfcbea6365fcd2e44d48acfb6afecd20

Autorka ove kratke priče je Aleksandra Janković, učenica druge godine srednje škole, koja trenutno boravi u Domu učenika srednje PTT škole.

Ima taj čudan sjaj u njenim očima koji je zagonetan koliko i ona sama. Ljudi su veoma slični a opet tako različiti.

Sedela je sama u uglu tog malog lokala. Činila se tako otuđena od sveta, kao da joj niko nije imao pristup.

Njeno krhko, mršavo telo govorilo je da ima neki problem. Dugo ga čuva u sebi, verujem.

Prelepa duga garava kosa igrala se na njenim leđima. 

Kafa koja se već ohladila gledala je u nju zadivljeno kao i ja. Cigareta koja je dotakla pune, ružičaste usne bila je njen prijatelj, ali i neprijatelj u isto vreme.

Uplašen pogled vrištao je iz nje. Nešto je muči. Nije osoba koja dozvoljava da joj bilo ko bude bliže srcu.

To veliko srce neko je izlomio na sitne delove.

Ko je mogao da je povredi? Razmišljam dok pokušavam da pročitam svaki pokret tog zgodnog tela. 

Zar tako jaku devojku može neko da povredi? 

Gledala je daleko kroz prozor. Pažnju joj je privukla neobična poruka na telefonu. Blagi osmeh delovao je kao da joj je laknulo. Nije to ona  prgava devojčica koju je mučila neka zver u mislima. 

Popravilo joj se raspoloženje, vidno. Hvala Bogu i tom nekom koji joj je izmamio osmeh na lice. Zahvaljujem mu se mnogo.

Lepa je dok se smeši. Ceo svet je stao u tom trenu da upije njen osmeh sa onih divnih usana.

Radosno je krenula ka šanku. Konobar je bio srećan zbog nje, činilo mi se. Ostavila mu je bakšiš i veselo izašla. Kada je hodala kao da je letela.Koraci njeni su odmereni, sitni i radosni. Ta mala stopala su srećna. Asfalt se milovao sa njenim cipelama.

Razmišnjao sam dugo. Želeo sam da je upoznam, da je čuvam i ne dopustim nikome da skine taj veličanstveni osmeh sa bledog lica.

Dolazio sam svakodnevno u taj zavučeni, mirni kafić samo da je ugledam ponovo. Da osetim toplinu oko srca koju mi je pružila onda.

Nije se pojavila posle tog divnog dana. Nije ni progovorila a postala mi je draga.

Toliku magiju iz ljudi nikada nisam izvukao. Nikada je nisam osetio pre nje. Zahvalan sam joj na tome.

Možda se nekada sretnemo i kažem joj kakvu čaroliju stvara.

Aleksandra Janković

Devojke, znate li svoja prava?

Autorka ovog teksta Slobodanka Lazić, u PTT Domu je boravila od 2006-2010. godine. Diplomirala  je psihologiju, a trenutno se posvetila pružanju psihološke podrške devojkama i ženama i promovisanju njihovih prava.

Drage devojke

Zastanite i razmislite koliko puta ste tokom školovanja slušali o heroinama, borkinjama, lekarkama, učiteljicama?

Nisam ni ja. A sve to kada se tiče muškaraca nam je svima bilo daleko dostupnije, zar ne? 

Ne zaboravite nikad da istoriju pišu pobednici, odnosno oni koji su jači.

Mnoga prava su žene izborile, ali put je i dalje dug. Devojke, sa svakim vašim ulaganjem u sebe (a ne mislim na tetovirane obrve i silikonske grudi), činite nešto za sebe i sredinu u kojoj živite i delujete, činite za vašu majku, činite za  kćerke i sinove koji će doći i činite ovaj svet boljim i sigurnijim mestom.

www

Počinjete time što volite sebe i prihvatate sebe takve kakve jeste. Nastavljate time što ulažete u sebe, svoje obrazovanje i svoju budućnost. Naposletku, živite život kakav vi same sebi odaberete. Verujte sebi.

Donosite svoje odluke samostalno

Naš svet je dosta napredovao i to je činjenica, ali i dalje imamo dosta posla. Ženska ljudska prava su samo jedna od oblasti na kojoj je dobro raditi.

I zato da bismo bili sigurni da smo razumeli o čemu je ovde reč, naglasićemo samo neka od mnogobrojnih ljudskih prava žena.

famouswomen

Žena ima pravo na život

Žena ima pravo na slobodu.

Žena ima pravo na izbor i mogućnost.

Žena ima pravo na kvalitetno obrazovanje.

Žena ima pravo na zdravlje i zdravstvenu zaštitu.

Žena ima pravo na zaposlenje.

Žena ima pravo na adekvatnu zaradu.

Zena ima pravo da bude informisana i da odlučuje o svom reproduktivnom zdravlju.

Žena ima pravo da bude majka.

Žena ima pravo da ne bude majka.

Žena ima pravo da bude udata.

Žena ima pravo da ne bude udata.

Žena ima pravo da ima ista prava kao i muškarci.

Žena ima pravo na život kakav želi.

Slobodanka Lazić

Sedam godina kasnije, od srca

Autorka ovog teksta Slobodanka Lazić, u Domu PTT je boravila od 2006-2010. godine. Diplomirala  je psihologiju, a trenutno se posvetila pružanju psihološke podrške devojkama i ženama i promovisanju njihovih prava.


Dragi mladi ljudi,

Prvi put pišem konkretno i ciljano za jednu starosnu grupu i moram priznati, teško mi je, mada nije bilo tako davno kada sam i ja bila u vašoj koži. Kao neko ko je već prošao kroz sve kroz šta vi sada prolazite, mogu da vam dam samo jedan provereno dobar savet i mnogo ličnih preporuka.

Morate biti svoji!

wpid-be_different-wallpaper-10435403

Bez obzira na školu, dom, roditelje, vaspitače, društvo – morate biti svoji. Vaš zadatak nije da budete lepši od…, bolji od…, pametniji od…, uspešniji od… Vaš zadatak je samo i isključivo da budete vi. Vi – onakvi kakvi jeste. Slušajte sebe. Bavite se onim što vama prija. Recimo, u modi je tenis, ali možda vi više volite ples. Bavite se plesom onda. To je za vas. Razumete me, zar ne? Šminkajte se ili se nemojte šminkati. Nosite uzanu ili široku garderobu. Slušajte pank, rok ili narodnjake. Čitajte knjige ili gledajte filmove. Bavite se ili se nemojte baviti sportom (mada svakom toplo preporučujem makar pola sata šetnje dnevno – da biste bili zdravi, snažni i u dobroj formi nije potrebno da budete Novak Đoković).

Budite svoji. Budite različiti. Furajte svoj stil. Sopstveni stil razmišljanja, ponašanja, odevanja. Znam da može biti teško, posebno u uzrastu u kojem ste sada, ali verujte, za 5, 6 ili više godina, vredeće vam i bićete ponosni na sebe. Najgore što sada možete uraditi je da budete “kao neko drugi”, iako to nekada deluje primamljivo, a sada je definitivno lakše. Nemojte ići linijom manjeg otpora. Borite se za sebe. Ne znam za vas, ali ja sam uvek volela izazove. Volela sam kada je malo teže, onda je ponos veći kada uspem u zacrtanom.

U redu je 🙂

Što se tiče preporuka, koje su potpuno lične i subjektivne, samo ću prekucati sve ono što bih sebi rekla da ponovo imam 15-19 godina (nešto od toga sam sebi govorila i tada, pa mi je jako slatko kada se setim).

U redu je. Svet neće stati zbog loše ocene. I dalje ste vredni i pametni mladi ljudi.

Učite za sebe, ne za ocenu. Bićete ponosni na sebe, a puni znanja kada izađete iz srednje škole.

Veza je pukla? U redu je. Stvarno će biti još mladića i devojka i mnoooogooo puta ćete se zaljubljivati. 

1

Navikavanje na internat može biti teško na početku, ali kako često kažem, to je jedna životna škola za koju ne dobijate ocenu ili diplomu, ali nepogrešivo znate da li ste prošli ili pali.

Prođite kroz što više sekcija i aktivnosti u domu. Makar jednom. Da vidite šta se to sve nudi. Učestvujte na svakoj manifestaciji u domu. Neverovatan je osećaj kada sa distance od nekoliko godina, ponovo pogledate “Male maturante” i vidite koliko ste u stvari bili savršena deca.

Srednja tehnička PTT škola jeste dobra. Nudi mnogo toga: opštu kulturu, stručna znanja i dobru osnovu za upis na strukovne škole i fakultete, za one koji imaju takve želje. Iskoristite to.

Iskoristite Beograd. Šetajte. Šetajte uveče. Šetajte vikendima. Možete se izgubiti i to je sjajno. Jedna od mojih najboljih drugarica danas, nekad je bila cimerka sa kojom sam se grozno slagala. Od starta smo čuvale jedna drugoj leđa, a jednom prilikom smo omašile Hram Svetog Save.  Eto, napisah i preživeh. I to se dešava. U redu je. 

Poštujte cimere/ke

Iskustvo života sa još 3, 4, 5 ljudi potpuno različitih naravi, prethodnih iskustava, vrednosnog sistema i navika je nezamenljivo iskustvo. Sada niste i ne možete biti svesni toga, ali vrlo brzo po izlasku iz doma uvidećete o čemu pričam. Vaši cimeri i cimerke su vam učitelji i učenici, dok ste vi njima istovremeno isto to. Moje cimerke su uz mene (nadam se) naučile da je odlično raditi vežbe, trčati svaki dan i koliko su žene jake. Ja sam uz njih naučila da je Zdravko Čolić super, da ne moram uvek biti u pravu, niti najglasnija i da je u redu pokazati emocije. Na koncu, ukoliko su od mene naučile makar petinu onoga što sam ja od njih, srećna sam.

revija-182
Ovo su  bile moje cimerke iz 210 , a ja sam prva s leve strane.

Moja soba 210

Da bih vam dočarala o čemu pričam, ukratko ću vam opisati moju sobu. Moja soba je bila 210. Tako da ako imate orman (ako ih nisu menjali, a nadam se da jesu) na kome piše Bokica, to bih bila ja.  Bilo nas je 6. Ne znam po kom sistemu su nas sastavili, ali nas 5 je prethodno imalo, kako bih rekla, u najmanju ruku ozbiljnu porodičnu/životnu dramu. Kao šlag na tortu došla je 6 – sva u roze. Roze pantalonice, roze kaputić, roze baletanke i roze telefon na preklapanje. Kakav smo miks bile. Ne znam koliko smo bile dobra kombinacija, ali jedno mogu da tvrdim, nije bilo glasnije sobe – ni kada smo se smejale, ni kada smo se svađale. Svaka se sa svakom svađala, posebno u prvoj godini i to je u redu.

Danas, toliko godina kasnije…  Jedna od nas se udala i zvala me na svadbu. Druga je poslala poruku na fejsbuku sa ciljem da se izvini za sve momente kada nije bila fer. Trećoj je umro tata, ja sam se javila njoj. Značilo joj je što tamo neka cimerka iz doma pomisli na nju. Četvrta, moja Marija, često se javlja, dolazi kod mene i ja idem kod nje (to je jedno od onih prijateljstava koje traju i traju). Peta, koja je sa mnom činila ubedljivo najgoru kombinaciju, javila mi se 6 godina posle izlaska iz doma, kada je nastupala u mom rodnom gradu. Mislite o tome. Možete se svađati sa cimerima i cimerkama, ali uvek povedite računa da budete ljudi.

One/oni su vam tu umesto porodice i biće vam puno srce kada ih se jednog dana setite.

I da vas ne bih više gnjavila… Svima vama koji ste već duže u domu, samo nastavite tako. Onima koji su u septembru tek krenuli i onima koji će tek doći – srećno!

Slobodanka Lazić