Koje ponašanje nije primereno u Domu

Učenici koji borave u Domu učenika u Jagodini, u saradnji sa svojim vaspitačima, pripremili su kratak film u kome prikazuju koja ponašanja su primerena u domu, a koja nisu. 

Advertisements

Fenomen punoletstva u Srbiji

Ovaj tekst je preuzet iz časopisa Doma učenika srednje PTT škole “Alo-alo”

Samo nek je veselo

Svaki povod je najbolji povod za slavlje. Naš narod voli da slavi, i da pravi i da ide na slavlja. Sa ukidanjem obaveznog vojnog roka, oduzet mu je deo tradicije, onaj dan kada će svetu pokazati da je njihov centar sveta, sin, stasao. Mladi su ostali uskraćeni za čitav niz slavlja i dobre zabave. Domišljat narod, kakav i jesmo, ubrzo je našao zamenu –  punoletstva. Ova zamena deluje kudikamo politički korektnija i rodno ravnopravnija, budući da i žensko čeljade dobija svoje slavlje.

Oproban recept

A recept je već oproban. Na spisku zvanica su svi – apsolutno svi kojih se domaćin i njegovi stasali tinejdžeri mogu setiti: od drugara, preko familije, pa sve do komšije sa kojima su u još uvek nerešenom i rastegnutom sudskom sporu. O hrani, tortama i muzici suvišno je pričati. Tada se ne štedi. A mladi uživaju, provode se i osećaju da se dešava nešto jako važno, presudno za njih i da već sledećeg dana oni neće biti oni isti kao juče, da su samostalniji, odgovorniji i nezavisniji.

Budući da u Domu žive učenici iz čitave Srbije, može se konstatovati da naši stanari tokom godine u kojoj postaju punoletni naprave pravu mini turneju po Srbiji.

bp

Crtice sa punoletstva

„ U januaru smo bili kod našeg druga Nikole na punoletstvu čak u Bjeljini. Mini bus je došao po nas. Proslava punoletstva je horskim pevanjem krenula već u vozilu, a nastavila se ludom zabavom u restoranu.“
A kada je polako šminka počela da bledi, a uredne lokne da se skupljaju u visoki rep, vreme je bilo za povratak.
„ Vratili smo se istim minibusom. Nikola nam je spakovao nešto pečenja za usput „da se nađe“. Čini mi se da nikada slađe nismo jeli.

Nevena Radovanović

Planirajte volontiranje

Autorka ovog teksta Slobodanka Lazić, u PTT Domu je boravila od 2006-2010. godine. Diplomirala  je psihologiju, a trenutno se posvetila pružanju psihološke podrške devojkama i ženama i promovisanju njihovih prava.

volunteerOd srca vam preporučujem da se tokom studija aktivirate u svojoj zajednici na bilo koji način. Neki od načina su aktivizam mladih i volontiranje. S obzirom na to da živite u Beogradu, verovatno znate za dosta organizacija kojima se možete priključiti. Neke od njih su Kancelarija za mlade, Crveni krst, Svratište

Za one koji se odluče za studiranje u Novom Sadu, postoji nekoliko proverenih organizacija, koje će vam omogućiti da mnogo toga naučite:

  • AIESEC– to imate i u Beogradu i u Novom Sadu. To je globalna studentska organizacija koja počiva na nekoliko projekata koje studenti ostvaruju, a pruža mogućnost praksi u inostranstvu.
  • NSHC – „Novosadski humanitarni centar“- u okviru centra imate različite poslove koje možete obavljati i time se uključiti u zajednicu. Jedan od njih je pomaganje malim Romima u savladavanju školskih obaveza.
  • NURDOR – Udruženje roditelja dece obolele od raka- i u okviru ove organizacije možete biti zaduženi za različite poslove. Recimo, rad sa decom na onkološkim odeljenjima jednom nedeljno u trajanju od 2 sata.
  • MNRO – Udruženje za mentalno nedovoljno razvijene osobe, Novi Sad- ukoliko se odlučite za rad sa odraslima onda radite u Dnevnom boravku, a ukoliko se odlučite za rad sa decom, onda ste u inkluzivnom servisu „Cvrčak“. Tu osmišljavate kreativne radionice, psihološke radionice, igrice, fizičke aktivnosti, pomažete oko školskih obaveza i rešavanja trenutnih problema korisnika. Pored toga, učite se prihvatanju i toleranciji.
  • SOS Ženski centar – Novi Sad – rad sa ženama i decom, žrtvama nasilja. Tu se možete informisati šta je sve nasilje, kako nastaje, kako eskalira, kako da se zaštitite, učite da ne osuđujete, širite svoje vidike i samonametnute granice.see fell act

Ovo su samo neki od predloga, a mogućnosti i izbora ima mnogo više. Volontiranje će vam pomoći da nadogradite sebe kao ličnost, bez obzira za koje se studije odlučite. Za volontiranje i doprinos svojoj zajednici vam nije potrebna ni visoka škola, ni fakultet već dobra volja i spremnost za akciju.

Tako da, srećno vam bilo, narode!

Slobodanka Lazić

 

Vredi li studirati

Autorka ovog teksta Slobodanka Lazić, u PTT Domu je boravila od 2006-2010. godine. Diplomirala  je psihologiju, a trenutno se posvetila pružanju psihološke podrške devojkama i ženama i promovisanju njihovih prava.

Sećam se da sam još uvek pohađala osnovnu školu

Možda 5, 6 razred. Gubili smo, čini mi se, čas engleskog jezika, pa je došla mlada devojka koja je tada tek počela da radi, da zameni nastavnicu. Nakon što je svako od nas učenika i učenica ponešto pročitao i preveo na naš jezik, počeli smo da zapitkujemo tu mladu devojku svašta o studijama. Završila je pedagogiju ili psihologiju, ne sećam se više tačno. Pitali smo je da li je to teško, kakvi đaci upisuju studije, da li moramo imati sve petice da bismo studirali i slična pitanja… Ne sećam se sta nam je odgovarala, ali znam da je uredno odgovorila na svako pitanje.

Pred kraj časa, jedna drugarica ju je pitala šta bi ona nama rekla, šta bi nam preporučila po pitanju studija. Sećam se njenog širokog osmeha, rekla je: „Preporučila bih vam da studirate, da probate ako to želite. To je nezaboravno iskustvo i značajna životna škola“. Čas se tada završio, a meni su njen lik i njene reči i dan danas ostale duboko urezane u sećanju.young_woman_with_laptop_english_teacher_visual_stage

Srednja tehnička PTT škola

Kada sam upisala srednju školu, sada vašu srednju školu, prvih mesec dana je proteklo u privikavanju, konstantnom razgovoru sa društvom i cimerkama i našom vaspitačicom, sada psihologom vašeg doma. Neke od rečenica koje je ona izgovorila, a koje sam ja zapamtila su bile otprilike ovakve: „Ovu školu upisuju odlični učenici. Ti učenici ne ostaju na ovom obrazovanju, već nastavljaju – viša škola ili fakultet“. Sudeći po broju nas koji smo završili studije, ozbiljno smo je shvatili.

Poenta je da je studiranje lepo i korisno

Lepo bez obzira na sve poteškoće na koje ćete neminovno naići, a korisno za nas koji se u to upustimo, bez obzira na probleme zapošljavanja u našoj zemlji. To jeste jedna životna škola. Upoznaćete još mnogo ljudi iz različitih krajeva zemlje, steći ćete osnovna znanja u određenoj oblasti koja ćete potom usavršavati, a studentski život je sam po sebi zanimljiv. Nije sve samo učenje. Druženje, izlasci, momci i devojke, naravno ima svega. Sa fakulteta ćete izaći bogatiji i za zvanje i za znanje, a i za sva ona dešavanja tokom godina studija. Možda deluje neverovatno, ali korisno je studirati i usavršavati se, čak i u zemlji kao što je naša, zemlji koja trenutno ne ceni obrazovanje i samim tim ni obrazovane ljude. Prepoznaćete da „ne padate“ lako na priče koje vam plasiraju mediji, politika i to je stvarno oslobađajuće, a istovremeno vam otvara prostor u kojem vi možete da delujete i menjate stvari u svom životu i svojoj zajednici.

Studenti

Ne mogu da vam kažem šta je dobro za upisati, a to i nije moj zadatak. Činjenica je da je u našoj zemlji takvo stanje, da kada pomno pratite medije, deluje da našoj zemlji nije potrebno niti jedno zanimanje, a u manjku smo sa svime od higijeničarskih poslova do direktorskih pozicija. Mnogi kažu da danas ogroman razvitak doživljava IT sektor, što je verovatno i istina s obzirom da živimo u digitalnoj eri. Niko se ne pita koliko dugo će biti tako, niti koliko nam je stručnjaka iz te oblasti potrebno.

Šta te najviše zanima

Mogu vam reći, da obzirom na to da nema pravila kako će teći vaš proces zapošljavanja, da ako se odlučite za studije, odlučite se za ono što vam je zanimljivo, ono u čemu se vi trenutno najviše pronalazite. Predmeti koje učite u vašoj školi vam mogu biti dobar kriterijum za određivanje šta je to što vam ide od ruke. I kad kažem predmeti, mislim predmeti, a ne ocene, jer već znate da ocena ne mora biti verodostojni pokazatelj znanja.

Nemojte biti previše opterećeni upisom, jer je u redu i ako krenete na fakultet i shvatite da to nije ono što ste zamislili. U redu je i odustati od studiranja, a u redu je i promeniti fakultet. Nije strašno, ni ako obnovite godinu, jednostavno ćete u obnovi ispolagati ispite koji su vam ostali iz prethodne godine. Nakon toga ćete redovno krenuti dalje.

Učenici naše škole od stukovnih studija najčešće se odlučuju za Visoku školu informacionih tehnologija, pored koje prolazite svakodnevno ili Visoku elektrotehničku školu. Od akademskih studija se obično odlučuju za Saobraćajni ili Elektrotehnički fakultet. S obzirom da je to vrlo slično vašoj školi, i učenici već dolaze sa dobrom osnovom i dosta znanja, u principu dobro prolaze na sudijama. Manji deo nas se odluči da „skrene sa utabanog puta“ i ode u neke druge oblasti recimo pedagodiju, psihologiju, prava, španski jezik, istoriju… Nama je možda u početku bilo teže jer smo potpuno promenili oblast, ali dobar student se na sve navikne. 

U svakom slučaju, za šta god da se odlučite, preporučujem vam državne visoke škole i fakultete. Činjenica je da su u razvijenim zemljama privatne ustanove bolje od državnih, ali kod nas još uvek nije tako. Takođe vam preporučujem da tokom studija volontirate, a koje organizacije preporučujem, pogledajte OVDE

Slobodanka Lazić